IZ TORONTA U BEOGRAD

Tri učenika su tokom marta meseca došla iz Toronta u našu školu kako bi unapredili svoje košarkaške veštine i nastavili školovanje. Ovom prilikom smo ih intervjuisali kako bi stekli uvid u njihove impresije o našoj školi.

Pitanje: Zašto si odlučio da dođeš u Srbiju u našu školu?

Marko: U Torontu je sve zatvoreno već skoro godinu dana i razmišljali smo moja porodica i ja šta je najbolje da radimo i odlučili smo da dođemo u Srbiju i opredelili se za Prvu sportsku košarkašku gimnaziju koledž Beograd, jer smatram da ovde mogu najbolje da se razvijam košarkaški, a i školski uslovi su odlični.

Lazar: Već duže vreme u Torontu nisam mogao da treniram zbog covid 19 mera koje su tamo na snazi i onda sam istraživao kampove po Srbiji i naleteo na sajt škole. Učinilo mi se jako zanimljvo, rekao sam roditeljima i ispostavilo se da moja mama ima prijateljicu u Srbiji čiji je sin bio učenik škole. Od njih smo dobili sjajne preporuke i odlučili smo da dođem u Srbiju kako bi mogao da nastavim da treniram neometano, jer je košarka najvažnija stvar u mom životu.

Dimitri: Moj otac ima puno prijatelja u Srbiji i kroz razgovor sa njima saznao je za Prvu sportsku košarkašku gimnaziju i svi su mu rekli da je škola odlična. Osim toga, ja mnogo više volim evropsku košarku nego ameriičku i bila mi je želja i inače da dođem negde u Evropu da se školujem i tako se sve poklopilo i odlučio sam da počnem školovanje u Prvoj sportskoj košarkaškoj gimnaziji koledžu Beograd.

Pitanje: Koja su ti iskustva o treninzima ovde?

Marko: Ovde su treninzi drugačiji nego u Torontu. Ja bih rekao da se u Torontu mnogo više rade treninzi snage, dok se ovde mnogo više radi na tehnici i osećam da ovde mnogo više košarkaški napredujem nego u Torontu, mnogo više učim o samoj igri postajem tehnički sve bolji.

Lazar: Jako sam zadovoljan treninzima. U Torontu sam imao i kada je sve bilo normlano samo 3 treninga nedeljno,  aovde treniram dva puta dnevno što je fenomenalno. Treninzi su timski što je odlično, jer u Torontu ima malo timskih treninga i ono što je najvažnij osećam da svakim danom napredujem košarkaški, pre svega u pogledu tehnike na kojoj se u Torontu ne radi puno.

Dimitri: Ja sam prezadovoljan, sva moja očekivanja su i ispunjena. Treninzi su odlični, treneri su odlični, odličan je odnos između članova tima, svime sam jako zadovoljan. Najbolje od svega je što sam se vratio na teren i što mogu ponovo da treniram košarku koju toliko volim.

Pitanje: Koji su ti planovi za budućnost?

Marko: Voleo bih da dobijem sportsku stipendiju preko košarke i odem na neki od koledža u Americi. Ako uspem da se profesionalno bavim košarkom voleo bih da na početku igram u Evropi, a posle da odem u NBA. Ukoliko ne uspem da uradim ništa sa košarkom voleo bih da se bavim menadžmentom u sportu.

Lazar: Košarka mi je na prvom mestu u životu, tačnije na prvih deset mesta u životu, tako da kada razmišljam o budućnosti voleo bih da se bavim košarkom profesionalno, a pre svega da idem nakon završene srednje škole na neki od koledža u Americi. Ukoliko baš ništa ne uradim na planu profesionalnog bavljenja košarkom onda planiram da se bavim biznis marketingom.

Dimitri: Voleo bih da igram profesionalno košarku i to u Evroligi, u Americi ne bih voleo da igram, jer mislim da to nije dobra solucija za igrače sa mojim predispozicijama. Ukoliko mi se ova želja ne ostvari, svakako bih voleo da se bavim nečim što je povezano sa sportom, najviše bih voleo da budem košarkaški trener.