SEDAM KRATKIH PITANJA ZA NEMANJU BJELICU
 

Miloš Grujičić, Ivan Mitrović i Marko Andrić − kapiten, plejmejker i bek kadetske selekcije KK Koledž, učenici Prve sportske košarkaške gimnazije-koledž, Beograd i saradnici u uređivanju školskog sajta − osmislili su pitanja i uradili telefonski intervju sa Nemanjom Bjelicom. Poznati košarkaš završio je školu koju pohađaju i momci, pa je intervju, zamišljen kao sportski razgovor, postao i razgovor sa bivšim učenikom škole iz koje su potekli mnogi košarkaški talenti.

 

• Pored zapaženih rezultata u domaćem dresu, ostvario si i internacionalnu karijeru. Koja je tvoja formula uspeha?

 

„Mislim da su tri stvari najbitnije: samouverenost, iskrenost i ljubav prema košarci. Igrao sam košarku još kao klinac, a sada mi je to i posao. Mogu slobodno reći da mi je košarka dvostruko zadovoljstvo. Ključ uspeha se uvek krije u istrajnosti, volji i napornom radu”, spremno odgovara Bjelica.

 

• Igrao si za austrijsku Arkadiju, sada si u španskom Kaha Laboralu; pre toga bio si u Crvenoj zvezdi i Superfundu. Koji angažman posebno pamtiš, koji ti je najdraži?

 

„Najdraži mi je prelazak u Crvenu zvezdu. To je za mene značilo biti ili ne biti. Moja karijera je tada krenula drugim tokom. Dolazak u Crvenu zvezdu, koju je vodio proslavljeni Svetislav Pešić, značio je lični napredak i veliko iskustvo, pa mi je, samim tim, bio dragocen”, siguran je Bjelica.

 

• Nećemo da propustimo priliku i pitamo te kakva su tvoja očekivanja povodom predstojećeg Evropskog prvenstva u Sloveniji.

 

„Igra za nacionalni tim je san svakog sportiste. Čast i priznanje nečijeg rada. Moja očekivanja su da odigramo najbolje što možemo, optimistično uđemo u sve i uzmemo neku medalju. Ali, najvažnije je da budemo zdravi i pokažemo već od priprema” − naglasio je košarkaš − „koliko nam je stalo što predstavljamo Srbiju.”

 

• Mi idemo u školu koju si i ti završio. Treniramo dva puta dnevno, trudimo se i da budemo odlični učenici. Kako si ti usklađivao sve sportske i školske obaveze?

 

„Imao sam sreću da sam u košarkaškoj gimnaziji nailazio na nastavnike koji su razumeli da se ja profesionalno bavim košarkom. Svi su izlazili u suret, a kada se postigne dogovor, uvek je moguće naći način. Uostalom, nastava je i organizovana tako da sportista može da postigne da trenira i bude redovan učenik. Sve je prilagođeno sportskim obavezama i svi nastavnici su uvek raspoloženi da pomognu. Samo volja i upornost, momci. Kada se podvuče crta – isplati se.”

 

• Budući da si odrastao u blokovima, zanima nas da li ti nedostaju i da li se sećaš klupica, tj. održavaš li kontakte sa ekipom iz kraja. Osetno pogođen pitanjem, uz uzdah i osmeh, Bjelica je odgovorio:

 

„Naravno da mi nedostaju. Tamo sam proveo detinjstvo, a održavam kontakte sa drugovima iz kraja koliko god mi obaveze dozvole. Oženjen sam, imam i ćerkicu i, nažalost, nemam mnogo slobodnog vremena, nismo više klinci... Nađem vremena, uprkos svemu i to mi vrlo prija. Mogu da kažem da sam ponosan što sam živeo u blokovima.”

 

• Za kraj, zanima nas kako vidiš svoju bližu budućnost. Kakvi su ti planovi? NBA, možda?

 

„Završili smo sezonu tako kako smo završili. Svakako, moj životni san je NBA. Ako bude bilo i najmanjih šansi, voleo bih da ispunim svoj san i zaigram u najjačoj ligi na svetu. Mislim da ću sledeće godine preći u novu sredinu.”

 

• Šta bi poručio mladim košarkašima? „Osetio sam na svojoj koži šta znači istrajnost. Uvek se ukaže šansa, samo tvoja šansa. Bar jednom se ukaže, pa uz malo sreće i napornog rada, malo poklapanja okolnosti, uvek uz rad i ideju da se nikada ne odustaje, ostvaruju se ciljevi.”